Заинтересоване стране

У даљем тексту приказане су све институције и организације, како у земљи тако и у региону, које су релевантне за питања заштите и очувања јесетарских врста.

Министарство заштите животне средине Републике Србије

Министарство заштите животне средине обавља послове државне управе и стручне послове који се, између осталог, односе на: систем заштите и одрживог коришћења природних богатстава, односно ресурса, израду стратешких докумената, планова и програма истраживања у области одрживог коришћења природних богатстава; обезбеђивање материјалних и других услова за реализацију тих програма; систем заштите и унапређења животне средине; основе заштите животне средине; заштиту природе; утврђивање и спровођење заштите природних целина од значаја за Републику Србију; одобравање прекограничног промета заштићених биљних и животињских врста; инспекцијски надзор у области одрживог коришћења природних богатстава и заштите животне средине и у другим наведеним областима; еколошки инспекцијски надзор на граници, као и друге послове одређене законом.

У циљеве Министарства укључена је и заштита јесетарских врста и њихово одрживо коришћење на територији Републике Србије. У том смислу, поред националних прописа, Министарство спроводи одредбе и међународних конвенција, у овом случају посебно Конвенције о међународном промету угроженим врстама дивље флоре и фауне (CITES). У оквиру организације Министарства постоји Одсек за заштиту природе и биодиверзитета, у оквиру кога се спроводе питања везана за рибарство, као и питања везана за CITES.

Контакт

Адреса: Омладинских бригада 1, 11070 Нови Београд

Телефони: +381 (0)11 3131 357, +381 (0)11 3131 359;

Факс: +381 (0)11 3131 394

E-mail: info@ekoserb.sr.gov.yu

URL: http://www.ekoserb.sr.gov.yu

Завод за заштиту природе Републике Србије

Завод за заштиту природе Србије је стручна установа која обавља делатност заштите и унапређења природне баштине Србије. У делокруг Завода укључене су следеће делатности:

покретање процедура заштите, односно израде стручних основа за заштиту природних добара (прикупљање и обрада података, утврђивање граница подручја, валоризација природног добра, предлагање мера и режима заштите и категорије природног добра);
вршење истраживачког рада и проучавања биодиверзитета и геодиверзитета као полазне основе за заштиту и унапређење угожених и ретких биљних и животињских врста и објеката геонаслеђа;
стручни надзор и праћење стања заштићеног природног добра и предузимање мера његове активне и пасивне заштите, уз пружање стручне помоћи и остваривање сарадње са стараоцима, односно управљачима заштићених природних добара;
остваривање међународне сарадње кроз повезивање и размену података, ангажовање на имплементацији међународних конвенција и учешће у спровођењу међународних програма и пројеката;
издавачка делатност, музејско-природњачка делатност, развијање базе података и давање мишљења о утицају на животну средину у односу на урбанистичке планове, шумске, водопривредне, риболовне основе и другу документацију.

Седиште Завода је у Београду, док радне јединице постоје и у Новом Саду и Нишу; приштинска радна јединица је тренутно ван функције.

Контакт

Адреса: Др Ивана Рибара 91, 11070 Нови Београд

Телефони: +381 (0)11 2093 801, +381 (0)11 2093 802;

Факс: +381 (0)11 2093 867

E-mail: beograd@natureprotection.org.yu

URL: http://www.natureprotection.org.yu

(Контакт особа за питања угрожености и заштите јесетарских врста - мр Ненад Секулић)

Агенција за заштиту животне средине Републике Србије

Агенција за заштиту животне средине, као орган у саставу Министарства заштите животне средине, обавља стручне послове који се односе на:

развој, усклађивање и вођење националног информационог система заштите животне средине (праћење стања животне средине, катастар загађивача и др.);
прикупљање и обједињавање података о животној средини, њихову обраду и израду извештаја о стању животне средине и спровођењу политике заштите животне средине;
развој поступака за обраду података о животној средини и њихову процену;
вођење података о најбољим доступним техникама и праксама и њиховој примени;
сарадњу са Европском агенцијом за заштиту животне средине (EEA) и Европском мрежом за информације и посматрање (EIONET)

Контакт

Адреса: Руже Јовановића 27а, 11060 Београд

Телефон: +381 (0)11 2413 966

E-mail: office@sepa.sr.gov.yu

URL: http://www.sepa.sr.gov.yu

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије спроводи регистрацију пољoпривредних газдинстава на територији Републике Србије. Само регистрована пољопривредна газдинства могу користити средства намењена за премије, субвенције и кредитирање, која се исплаћују из буџета Републике Србије, као и услуге државних саветодавних служби. У Регистар пољопривредних газдинстава уписују се физичка лица, пољопривредна предузећа, земљорадничке задруге, предузетници регистровани за обављање пољопривредне производње и научноистраживачке организације из области пољопривреде. Проверу података уписаних у Регистар по службеној дужности обавља пољопривредна инспекција.

Пољопривредним земљиштем се поред њива, воћњака и пашњака сматрају и рибњаци, трстици, мочваре и друго земљиште које се може користити за пољопривредну производњу. Пољопривредно газдинство мора имати површину најмање 0,5 хектара, али код узгоја рибе површина може бити и мања.

У оквиру Министарства се налази и Републичка дирекција за воде, која је задужена за сва питања заштите и коришћења вода.

Министарство такође ради и на стратегији развоја пољопривреде и адекватних програма и планова у Министарству, исплати субвенција, премија, регреса и кредита произвођачима, као и на успостављању мреже пољопривредних станица и подстицању оних знања која ће најефикасније стићи до произвођача.

Контакт

Адреса: Немањина 22-26, 11000 Београд

Телефони: +381 (0)11 361 6580, +381 (0)11 363 1878;

Факс: +381 (0)11 361 6285

E-mail: office@minpolj.sr.gov.yu

URL: http://www.minpolj.sr.gov.yu

Национални парк "Ђердап"

Национални парк "Ђердап" се налази у североисточном делу Републике Србије, на самој граници са Румунијом. Укупна површина Националног парка износи 63.608 хектара, а заштитном зоном обуваћено је 93.968 хектара.

Ђердап је најдужа композитна долина и највећа и најстарија водена пробојница у Европи, са три клисуре, два кањона и три котлине, и највећи , најстарији и најбоље изражени рефугијум реликтне флоре, фауне и вегетације. Око 9% односно 5.500 хектара површине Националног парка чини део Дунава који припада Србији. То Национални парк "Ђердап" чини и речним националним парком. Парк је проглашен 1974. године и простире се на око 100 км десне обале Дунава од Голупца до Караташа код Кладова, обухватајући узани шумовити брдско планински појас ширине 2-8 км уз Дунав.

Управа Националног парка је задужена и за регулисање и примену заштите целокупне ихтиофауне која је присутна на територији Националног парка, а због свог значаја јесетарске врсте у мерама заштите заузимају значајно место. Националном парку је такође поверен на управљање део рибарског подручја Дунав III (дели га са ЈП "Србијашуме" и ЈП "Војводинашуме").

Контакт

Адреса: Краља Петра I 14а, 19220 Доњи Милановац

Телефони: +381 (0)30 86 788; +381 (0)30 86 877

E-mail: npdjerdap@npdjerdap.com

URL: http://www.npdjerdap.co.yu

"Хидроелектране Ђердап" д.о.о. Кладово

У периоду од 1964. до 1985. године у Ђердапској клисури изграђене су две велике хидроелектране, "Ђердап I" и "Ђердап II". Бране су изграђене у сарадњи са Румунијом, и данас представљају део Привредног друштва "Хидроелектране Ђердап" д.о.о. Кладово, која је саставни део ЈП "Електропривреда Србије".

Изградња објекта ХЕПС "Ђердап I" почела је 1964. године, а цео објекат је пуштен у експлоатацију 1972. године. Као и ХЕ "Ђердап II", грађена је у заједници са суседном Румунијом на принципу подједнаког учешћа у изградњи и експлоатацији. Главни објекат је симетричан, са преливном браном у средини корита и по једном елелктраном и преводницом са сваке стране. У сваку електрану уграђено је по шест агрегата укупне снаге 1140 МW. Пре изградње Хидроенергетског и пловидбеног система "Ђердап", узводно се налазио Сипски канал. Бродске преводнице су двостепене, дужине 310 м а ширине 34 м.

Изградња објекта ХЕПС "Ђердап II" је почела 1977. године, а први агрегати су ушли у погон априла 1985. године. Објекат чине електрана, бродска преводница, преливна брана, непреливна брана и пут преко бране. Агрегати су укупне инсталисане снаге 270 МW. Бране се налазе на 943. ("Ђердап I") и 863. речном километру ("Ђердап II").

Производња електричне енергије у оквиру д.о.о. Кладово са укупних 7365 GWh представља 21% укупне производње електричне енергије у систему ЕПС-а, односно 67% укупног хидро потенцијала Србије.

Нажалост, изградња брана је онемогућила миграције анадромних јесетарских врста до узводних локалитета, где су се некада мрестиле, што по данашњим сазнањима представља један од основних узрока пада бројности њихових популација. Једно од могућих решења овог проблема било би омогућавање њихове несметане миграције преко брана, и то путем изградње рибљих стаза, рибљих лифтова и сл. Данас се анадромне јесетарске врсте (моруна, паструга, руска јесетра) у Србији могу ловити само низводно од бране "Ђердап II", на само 17,8 км дугом току Дунава.

Контакт

Адреса: Трг Краља Петра 1, 19320 Кладово

Телефони: +381 (0)19 801 224; +381 (0)19 801 651

Факс: +381 (0)19 801 646; +381 (0)19 801 659

E-mail: dragan.stankovic@djerdap.co.yu (Драган Станковић, директор)

URL: http://www.djerdap.co.yu

Јавно предузеће "Србијашуме"

Поред тога што је основна делатност Јавног предузећа "Србијашуме" газдовање шумама, у њен делокруг спада и управљање риболовним водама, инспекцијски послови и продаја рибарских дозвола на повереним подручјима. Предузећу су у периоду 2003-2007 поверени на управљање делови рибарских подручја Сава I, Сава II и Дунав III (дели их са ЈП "Војводинашуме", а Дунав III и са НП "Ђердап"), као и Специјални резерват природе "Горње Подунавље" и целокупно подручје Дунав IV . По "Плану пословних активности за 2006. годину" предвиђена је продаја 11.170 рибарских дозвола, од тога 520 за привредни и 10.650 за спортски риболов.