Заинтересоване стране

Министарство животне средине и просторног планирања Републике Србије

Министарство животне средине и просторног планирања обавља послове државне управе и стручне послове који се, између осталог, односе на: систем заштите и одрживог коришћења природних богатстава, односно ресурса, израду стратешких докумената, планова и програма истраживања у области одрживог коришћења природних богатстава; обезбеђивање материјалних и других услова за реализацију тих програма; систем заштите и унапређења животне средине; основе заштите животне средине; заштиту природе; утврђивање и спровођење заштите природних целина од значаја за Републику Србију; одобравање прекограничног промета заштићених биљних и животињских врста; инспекцијски надзор у области одрживог коришћења природних богатстава и заштите животне средине и у другим наведеним областима; еколошки инспекцијски надзор на граници, као и друге послове одређене законом.

У циљеве Министарства укључена је и заштита јесетарских врста и њихово одрживо коришћење на територији Републике Србије. У том смислу, поред националних прописа, Министарство спроводи одредбе и међународних конвенција, у овом случају посебно Конвенције о међународном промету угроженим врстама дивље флоре и фауне (CITES). У оквиру организације Министарства постоји Одсек за заштиту природе и биодиверзитета, у оквиру кога се спроводе питања везана за рибарство, као и питања везана за CITES.

Контакт

Адреса: Немањина 11, 11000 Београд

Телефон: +381 (0)11 3617 717

Факс: +381 (0)11 3617 722

E-mail: info@ekoplan.gov.rs

Завод за заштиту природе Републике Србије

• покретање процедура заштите, односно израде стручних основа за заштиту природних добара (прикупљање и обрада података, утврђивање граница подручја, валоризација природног добра, предлагање мера и режима заштите и категорије природног добра);
• вршење истраживачког рада и проучавања биодиверзитета и геодиверзитета као полазне основе за заштиту и унапређење угожених и ретких биљних и животињских врста и објеката геонаслеђа;
• стручни надзор и праћење стања заштићеног природног добра и предузимање мера његове активне и пасивне заштите, уз пружање стручне помоћи и остваривање сарадње са стараоцима, односно управљачима заштићених природних добара;
• остваривање међународне сарадње кроз повезивање и размену података, ангажовање на имплементацији међународних конвенција и учешће у спровођењу међународних програма и пројеката;
• издавачка делатност, музејско-природњачка делатност, развијање базе података и давање мишљења о утицају на животну средину у односу на урбанистичке планове, шумске, водопривредне, риболовне основе и другу документацију.

Седиште Завода је у Београду, док радне јединице постоје и у Новом Саду и Нишу; приштинска радна јединица је тренутно ван функције.

Контакт

Адреса: Др Ивана Рибара 91, 11070 Нови Београд

Телефони: +381 (0)11 2093 801; +381 (0)11 2093 802

Факс: +381 (0)11 2093 867

E-mail: beograd@zzps.rs

URL: http://www.zzps.rs

(Контакт особа за питања угрожености и заштите јесетарских врста - мр Ненад Секулић)

Агенција за заштиту животне средине Републике Србије

• развој, усклађивање и вођење националног информационог система заштите животне средине (праћење стања животне средине, катастар загађивача и др.);
• прикупљање и обједињавање података о животној средини, њихову обраду и израду извештаја о стању животне средине и спровођењу политике заштите животне средине;
• развој поступака за обраду података о животној средини и њихову процену;
• вођење података о најбољим доступним техникама и праксама и њиховој примени;
• сарадњу са Европском агенцијом за заштиту животне средине (EEA) и Европском мрежом за информације и посматрање (EIONET)

Контакт

Адреса: Руже Јовановића 27а, 11060 Београд

Телефон: +381 (0)11 2861 080

E-mail: office@sepa.gov.rs

URL: http://www.sepa.gov.rs

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије спроводи регистрацију пољoпривредних газдинстава на територији Републике Србије. Само регистрована пољопривредна газдинства могу користити средства намењена за премије, субвенције и кредитирање, која се исплаћују из буџета Републике Србије, као и услуге државних саветодавних служби. У Регистар пољопривредних газдинстава уписују се физичка лица, пољопривредна предузећа, земљорадничке задруге, предузетници регистровани за обављање пољопривредне производње и научноистраживачке организације из области пољопривреде. Проверу података уписаних у Регистар по службеној дужности обавља пољопривредна инспекција.

Пољопривредним земљиштем се поред њива, воћњака и пашњака сматрају и рибњаци, трстици, мочваре и друго земљиште које се може користити за пољопривредну производњу. Пољопривредно газдинство мора имати површину најмање 0,5 хектара, али код узгоја рибе површина може бити и мања.

У оквиру Министарства се налази и Републичка дирекција за воде, која је задужена за сва питања заштите и коришћења вода.

Министарство такође ради и на стратегији развоја пољопривреде и адекватних програма и планова у Министарству, исплати субвенција, премија, регреса и кредита произвођачима, као и на успостављању мреже пољопривредних станица и подстицању оних знања која ће најефикасније стићи до произвођача.

Контакт

Адреса: Немањина 22-26, 11000 Београд

Телефони: +381 (0)11 361 6580; +381 (0)11 363 1878

Факс: +381 (0)11 361 6285

E-mail: office@minpolj.gov.rs

Национални парк "Ђердап"

Ђердап је најдужа композитна долина и највећа и најстарија водена пробојница у Европи, са три клисуре, два кањона и три котлине, и највећи, најстарији и најизраженији рефугијум реликтне флоре, фауне и вегетације. Око 9%, односно 5.500 хектара површине Националног парка, чини део Дунава који припада Србији. То Национални парк "Ђердап" чини и речним националним парком. Парк је проглашен 1974. године и простире се на око 100 км десне обале Дунава од Голупца до Караташа код Кладова, обухватајући узани шумовити брдско планински појас ширине 2-8 км уз Дунав.

"Хидроелектране Ђердап" д.о.о. Кладово

Изградња објекта ХЕПС "Ђердап I" почела је 1964. године, а цео објекат је пуштен у рад 1972. године. Као и ХЕ "Ђердап II", грађена је у заједници са суседном Румунијом на принципу подједнаког учешћа у изградњи и експлоатацији. Главни објекат је симетричан, са преливном браном у средини корита и по једном електраном и преводницом са сваке стране. У сваку електрану је уграђено по шест агрегата укупне снаге 1140 МW. Пре изградње Хидроенергетског и пловидбеног система "Ђердап", узводно се налазио Сипски канал. Бродске преводнице су двостепене, дужине 310 м а ширине 34 м.

Јавно предузеће "Србијашуме"

Поред газдовања шумама као основне делатности Јавног предузећа "Србијашуме", у њен делокруг спада и управљање риболовним водама, инспекцијски послови и продаја рибарских дозвола на повереним подручјима. Предузећу су између осталог поверени на управљање делови рибарских подручја "Србија - запад", "Србија - исток" и др. По "Плану пословних активности за 2006. годину" предвиђена је продаја 11.170 рибарских дозвола, од тога 520 за привредни и 10.650 за спортски риболов.

Јавно предузеће "Војводинашуме"

Као и у случају ЈП "Србијашуме", иако основну делатност Јавног предузећа "Војводинашуме" представља газдовање шумама, у њен делокруг такође улази и управљање риболовним водама, узгој рибе и рибље млађи, инспекцијски послови и продаја рибарских дозвола на повереним подручјима. Предузећу су поверени на управљање делови рибарског подручја "Србија - Војводина". По "Плану пословних активности за 2006. годину" предвиђена је продаја 6.680 рибарских дозвола, од тога 280 за привредни и 6.400 за спортски риболов.

Институт за мултидисциплинарна истраживања

Институт за мултидисциплинарна истраживања (бивши Центар за мултидисциплинарне студије) је научно-истраживачка и високо-школска јавна установа основана од стране Универзитета у Београду и Скупштине Републике Србије 1970. године, са циљем да подстиче развој истраживања и постдипломско школовање младих научних радника у граничним, мултидисциплинарним областима наука и истраживања.

Биолошки факултет Универзитета у Београду

Биолошки факултет је 1995. године постао независни факултет унутар Универзитета у Београду, мада је високошколска образовна делатност из области биологије присутна још од 1853. године. Биолошки факултет је организован у оквиру три Института: Институт за зоологију, Институт за физиологију и биохемију и Институт за ботанику и Ботаничка башта "Јевремовац".

Пољопривредни факултет Универзитета у Београду

Пољопривредни факултет, основан 1919. године, је образовно-научна установа која у оквиру своје матичне делатности обавља образовну и научно-истраживачку делатност у свим областима пољопривредне производње и прехрамбене технологије. Научно-истраживачку и стручну делатност обавља путем основних, примењених и развојних истраживања, студија и пројеката, инжењеринга, експертиза, консалтинга, атеста, лиценци, сертификата и контрола.

"Феникс" д.о.о. Неготин

У оквиру компаније "Феникс" из Неготина, 2003. године је основано приватно мрестилиште јесетарских врста. Мрестилиште се налази у Кусјаку, недалеко од бране "Ђердап II", и тренутно представља једину аквакултуру јесетарских врста у Србији. До сада су од јесетарских врста у мрестилишту гајене моруне и руске јесетре.

Међународна асоцијација за истраживање Дунава

International Association for Danube Research (IAD)

Међународна асоцијација за истраживање Дунава је основана 1956. године са циљем промовисања и координисања активности у области лимнологије, управљања водом и заштите вода у дунавском басену. Тренутно је 12 држава у дунавском басену које су чланице ове Асоцијације: Немачка, Швајцарска, Аустрија, Чешка, Словачка, Мађарска, Хрватска, Србија, Бугарска, Румунија, Украјина и Молдавија.

Међународна комисија за заштиту реке Дунав

International Commission for the Protection of the Danube River (ICPDR)

Међународна комисија за заштиту реке Дунав је основана 1998. године са циљем обезбеђивања одрживог коришћења воде и акватичних ресурса на подручју дунавског басена. Активности Комисије су засноване на одредницама Конвенције за очување реке Дунав, основног правног инструмента сарадње и прекограничног управљања водом у дунавском басену.

Секретаријат Конвенције о међународном промету угроженим врстама дивље флоре и фауне (CITES)

Секретаријатом Конвенције о међународном промету угроженим врстама дивље флоре и фауне управља UNEP, а седиште се налази у Женеви. Секретаријат има координациону, саветодавну и услужну улогу у раду Конвенције, а такође ради и на подршци комуникације и мониторинга имплементације Конвенције, организацији састанака Конференције држава потписница и Комитета, као и на пружању подршке на пољу легислативе и њеног спровођења, науке и едукације.

Међународна унија за заштиту природе

International Union for Conservation of Nature (IUCN)

Канцеларија Дунавско-Карпатског програма Светског фонда за заштиту природе

Danube-Carpathian Programme Office, World Wide Fund for Nature (WWF-DCPO)

Канцеларија Дунавско-Карпатског програма, у оквиру Светског фонда за заштиту природе, основана је са циљем да ради на очувању, обнављању и одрживом коришћењу природних вредности дунавског басена и Карпатких планина. Канцеларија примењује екорегионални приступ, заснован на имплементацији пројеката, утицању на регионалну политику, умрежавању, изградњи капацитета и унапређењу комуникације и активности у кризним ситуацијама. Седиште се налази у Бечу, локалне канцеларије и у Букурешту, Брашову, Баја Маре и Софији, а пројектне канцеларије и партнери и у Словачкој, Украјини и Србији.

Национални институт "Делта Дунава", Румунија

"Danube Delta" National Institute (DDNI)

Национални институт "Делта Дунава", који се налази у месту Тулча у Румунији, основан је са циљем да спроводи базична и примењена истраживања у области екологије и заштите животне средине, како на подручју Резервата биосфере "Делта Дунава" тако и у другим влажним стаништима у Румунији са националним или међународним значајем. Од области истраживања посебно се могу истаћи очување биодиверзитета и одрживи развој, одрживо коришћење природних ресурса, обнова популација неких угрожених врста, обнова и унапређење екосистема, развој ГИС-а и друго.

Интернет презентација финансирана од стране Министарства заштите животне средине. Вебдизајн & одржавање: Иван Јарић ijaric@imsi.rs