Руска јесетра - Acipenser gueldenstaedtii

Руска јесетра достиже 2-4 м дужине и 70-600 кг тежине. Тело је издужено и сразмерно дебело. Има од 8 до 18 дорзалних плоча, латералних од 24 до 50, вентралних од 6 до 13. Од сродних врста се првенствено разликује по рилу, које је затупастије и мање дужине и по доњој усни, која је прекинута по средини. Брчићи су без реса, кратки, обли и смештени ближе врху рила. Кожни ободи шкржних поклопаца су срасли за међушкржну преграду.

Распрострањена је у сливу Црног, Азовског и Каспијског мора. Дунавом је током миграција некада долазила и до Братиславе, а повремено је била регистрована и у Сави и Тиси. Током периода боравка у мору, насељава плитку воду уз обале, боравећи најчешће у бракичној води, изнад пешчаног дна, док се ноћу успиње и до горњих слојева воде. Током миграција у рекама, задржава се у дубинама од 2 до 30 м.

Максимална забележена старост руске јесетре је 46 година. Мужјаци достижу полну зрелост са 11-13, а женке са 12-16 година старости. Женке се мресте сваких 5-6 година. Мрест се одвија претежно на теренима с брзом водом, углавном на дну у средини речног корита, на дубинама не мањим од 6 м и са температуром воде 12-16 ° C. Не бирају искључиво шљунковито дно, већ се у мањој мери мресте и на плавним површинама дуж реке и песковитим деловима код ушћа притока. Мањи број јединки се у Дунаву мрести недалеко од ушћа, док већина мигрира узводно на знатне удаљености пре мреста. У Дунаву миграција достиже максимум током лета, али се најчешће не мресте током те године, већ презимљују у различитим деловима реке и мресте током пролећа следеће године.

(www.fishbase.org)

Руска јесетра је бентофагна врста, и храни се претежно пужевима, шкољкама, рачићима, ларвама инсеката, а такође и мањим врстама риба (претежно из фамилије Gobiidae, а такође и из родова Engraulis и Sprattus).

Пад улова руске јесетре

Привремени ловостај за руску јесетру је одређен у периоду од 1. марта до 30. септембра, минимална дужина јединки испод које је забрањен лов је 150 цм ("Службени гласник РС", број 100/2003), док је Уредбом о природним реткостима ("Службени гласник РС", број 50/93) одређен I степен њене заштите, који укључује и трајни ловостај, осим у посебним случајевима.

Ареал руске јесетре (www.cites.org.yu)

Преузето из: Ленхардт, М., Хегедиш, А. и Јарић, И. (2005). Акциони план управљања јесетарским врстама у риболовним водама Републике Србије. Институт за Биолошка Истраживања "Синиша Станковић", пп. 21. Урађено за потребе Министарства за науку и заштиту животне средине Републике Србије.

Интернет презентација финансирана од стране Министарства заштите животне средине. Вебдизајн & одржавање: Иван Јарић ijaric@ibiss.bg.ac.yu