Паструга - Acipenser stellatus

Достиже дужину од 220 цм, и тежину од 80 кг. Има од 9 до 16 дорзалних плоча и од 9 до 14 вентралних. Латералне плоче, којих има од 26 до 43, су специфичне по томе што су међусобно у значајној мери размакнуте. Рило је јако издужено, уско и дорзовентрално спљоштено, и дужина му износи више од 50% укупне дужине главе. Доња усна је расечена, а брчићи су кратки и без реса.

Поред сливова азовског, Црног и Каспијског мора, присутна је и у сливу Јадранског мора. До најранијих миграција паструге долази у речним системима Дунава, Урала и Волге. Паструга је типична бентосна врста, и насељава приобалне делове мора. За разлику од већине других јесетарских врста, могу се наћи и у средњим и вишим слојевима воде. Током зиме се углавном крећу ка већим морским дубинама, док се током пролећа и лета враћају у плиће приобалне воде. У рекама избегава јаке струје и остаје на плићим местима, док се приликом миграција креће у области главног речног канала. Преферира глиновито или песковито дно.

(www.fishbase.org)

Максимална забележена старост паструге је 27 година. Паструге достижу полну зрелост раније него већина других јесетарских врста, изузев кечиге. Мужјаци постају полно зрели између 4 и 7 година старости, а просечна старост достизања полне зрелолсти женки је 10 година. Паузе између два мреста трају најмање 3-4 године. Паструга преферира топлија станишта, па се мрести касније него моруна и друге јесетре, у Дунаву током маја и јуна, на температурама између 17 и 23 º C. Оптимални услови за мрест су велике брзине протока воде и дно које чине стење, камење и шљунак. До миграција паструге у Дунаву долази одмах након миграције моруне и руске јесетре. Изражена су два пика миграције, један од марта до маја, а други од августа до октобра.

Пад улова паструге

Исхрана им се базира на зглавкарима, бескичмењацима и рибама. Јувенили се у рекама, током преласка на активну исхрану, хране бентосним и бенто-нектонским организмима, и то представницима Gammaridae, Chironomidae, Mysidae и Oligochaeta.

Ареал паструге (www.cites.org)

За пастругу је установљен трајни ловостај ("Службени гласник РС", број 100/2003) и I степен њене заштите ("Службени гласник РС", број 50/93).

Преузето из: Ленхардт, М., Хегедиш, А. и Јарић, И. (2005). Акциони план управљања јесетарским врстама у риболовним водама Републике Србије. Институт за Биолошка Истраживања "Синиша Станковић", пп. 21. Урађено за потребе Министарства за науку и заштиту животне средине Републике Србије.

Интернет презентација финансирана од стране Министарства заштите животне средине. Вебдизајн & одржавање: Иван Јарић ijaric@ibiss.bg.ac.yu